Старонка:Про багацтво да бьедносць (1881).pdf/18

Всьа бьеда ідзье ат таго, што чалавьек робіць на другого, а нье на сьебье. Бьаре жид на приклад з дзьесьанціни па 35 р. у год, јак добре каже дзьед Карпо. Аткуль же јон јіх бьаре? 3 льудској праци. Бо ньехај би јон сваје гроши с папьеру да захавав в зьемльу, да пачав би бьегаць кала јіх, јак јон бьегаје кала работников, то јани јаму пагнілі б у зьемлье, а нье зрабілі-б з дзьесьанціни триццаць пьаць рубльов. От же јак јано виходзіць. Ньехај хазьајін плаціць у год с триццаць або с триццаць пјаць рубльов падаткав. Часом дужо трудно биваје јіх заплаціць, ужо јак заплаців, то ј каньец дзьелу. А з работају на чужом полі або на фабрици — іншајо дзьело. Ньехај би ви сталі рабіць всьу працу на адној дзьесьанцінье польа, то јак би јано било ваше, то ви би малі за тују працу увьесь уражај, скажем 45 рубльов, а на жидовском полье, то ужо с тих сарака пјаці триццать або триццаць пьаць перекіньецца у жидовскују кішеньу. Гето так јак би ви рабілі на адној дзьесьанцінье. А јак ви станьецье на дзьвье, то