лікују машну грошај набраць. Маје јон капітал і хоче з јаго процент браць. А за што? Аткуль тој капітал взьавсьа у арандатара? З льудској праци на тих дзьесанцінах“.
„От і ми, наприклад, работнікі працујемо на гетој жальезніце на корисць хазьајіна. Купльаје јон нашу работу за јакіх ньебуць 20—30 коп. у дзьень, а вирабльаје кожниј з нас јаму нье мьенш јак на рубьель. Ми појдзьемо з жальезници такије голије, јак пријшлі, а у хазьајіна прентко зробітца капітал. А аткуль? Толькі з нашој праци. Так і знајцье, добрије льудзі, што вьесь капітал, јакіј толькі јесть на свьецье, вьесь јон зрабівсьа с праци риботнікав, с поту і крові простих льудзьеј“.
„А мајучи гроши, тој купец або пан всьо тримаје в свајіх руках. Бо цьепьер всьо прадајецца, і сама праца чалавьеческаја, јак јакіј іншиј тавар. І прадајецца јана дужо танно. Ніхто нье плаціць работніку столькі, јак јаго праца справди варт, сколькі јон може вирабіць свајеју працају, бо тагди ніхто нье мав би жадној карисці најмаць работнікав. А плацьаць чалавьеку столькі,
