Гэта старонка не была вычытаная
Розважали муою матку,
Таки вуона тужитъ.
— Озьми, маци, песку жменю,
Посѣй на пуомосци,
Коли гэтуой песокъ зыдзе,
— Тогды твуой сынъ придзе.
Злецѣу пѣвень на ворота,
Крикнуу какареку,
Не обачишь, маци, сына
Ажъ до свуого вѣку.
|}
(Записалъ тотъ же.)
CX. (Тамъ же.) А усѣ луги покуошоны |